Inicijalizacija programa

Nakon interpretacije komandne linije shell inicira izvršenje zadate komande. Ukoliko komanda nije interna (ugrađena u shell, poput komande cd) shell traži izvršni fajl koji odgovara imenu komande u direktorijumima navedenim u sistemskoj putanji (koja se može dobiti komandom echo $PATH). Nakon toga shell pokreće program i prosleđuje mu argumente i opcije navedene u komandnoj liniji. Napomena: Ukoliko se izvršni fajl nalazi u tekućem direktorijumu ili u nekom direktorijumu koji nije u sistemskoj putanji ($PATH), ime komande se mora zadati sa putanjom. Slede i primeri koji ilustruju pokretanje programa koji se nalaze u tekućem direktorijumu i direktorijumu /usr/sbin:

$ ./myscript
$ /usr/sbin/useradd

Primer najjednostavnijeg skripta

Rad sa skriptovima se svodi na 3 koraka, i to:

• Formiranje samog skripta pomoću tekst editora ili iz komandne linije redirekcijom standardnog ulaza pomoću komande cat. Skript ss1.sh (upisan iz cat-a u fajl ss1.sh)

$ cat > ss1.sh
#
# ss1.sh: jednostavan shell program
#
clear
echo "Hello, World!"
<CTRL-D>

• Davanje korisnicima x (execute) dozvole nad datotekom

$ chmod +x ss1.sh

Pitanje: Kojim korisničkim kategorijama je data dozvola x?

• Pokretanje

$ ./ss1

Skript briše ekran (komanda clear), a zatim na ekranu ispisuje poruku Hello, World! Sav tekst u liniji iza znaka # se smatra komentarom.

Pitanje: Kako izbeći ./ ?

Prilikom pokretanja skripta može se specificirati komandni interpreter u kome će se program izvršavati. Potrebno je u prvu liniju skripta upisati sledeće:

#!/bin/bash

Ukoliko se komandni interpreter ne specificira na ovaj način, program se izvršava u tekućem interpreteru. Skript se može pokrenuti i na drugi način, bez eksplicitne dodele x dozvole - dovoljno je pozvati komandni interpreter da izvrši shell program:

$ bash ss1.sh

ili

$ /bin/sh ss1.sh

Ukoliko se shell program ne nalazi u tekućem direktorijumu, potrebno je specificirati putanju do programa.

$ bash /home/jsmith/ss1.sh

Za razvoj i korišćenje shell skriptova preporučuje se sledeća procedura:

• skript treba razviti na svom direktorijumu,
• zatim ga istestirati:

$ bash imeskripta

• na kraju iskopirati u neki direktorijum koji je podrazumevano uključen u sistemsku putanju.

Program se može kopirati u bin poddirektorijum home direktorijuma autora. Ukoliko veći broj korisnika želi da koristi program datoteku treba kopirati u direktorijume /bin ili /usr/bin ili /usr/local/bin kojima mogu pristupati svi korisnici. Dodatno, korisnicima treba dati dozvolu execute da bi mogli da pokreću program pomoću imena datoteke.

Komande koje se mogu zadavati u skriptovima su:

• standardne Linux komande (poput cp ili mv)
• komande specifične za shell programiranje. Neke od komandi specifičnih za shell programiranje su gotovo kompletni programski jezici (na primer awk).

awk komanda

Awk je, u stvari, jednostavan programski jezik namenjen procesiranju teksta, tj. transformisanju teksta u formatirani output. Awk uzima sva ulaza:

• komandu, skup komandi ili komandni fajl koji sadrže instrukcije za poklapanje tekstualnih šablona i smernice za procesiranje i generisanje izlaza.
• podatke sa kojima se radi ili fajl sa podacima.

Prvi primer je:

$ awk ‘{ print $0 }’ /etc/passwd

Rezultat izvršenja je nešto kao:

root:x:0:0:root:/root:/bin/bash
daemon:x:1:1:daemon:/usr/sbin:/usr/sbin/nologin
bin:x:2:2:bin:/bin:/usr/sbin/nologin
sys:x:3:3:sys:/dev:/usr/sbin/nologin
sync:x:4:65534:sync:/bin:/bin/sync
games:x:5:60:games:/usr/games:/usr/sbin/nologin
man:x:6:12:man:/var/cache/man:/usr/sbin/nologin
lp:x:7:7:lp:/var/spool/lpd:/usr/sbin/nologin
mail:x:8:8:mail:/var/mail:/usr/sbin/nologin
...

U gornjem primeru AWK ne procesira nikakve podatke, već prosto čita sadržaj /etc/passwd fajla i štampa nefilterisan izlaz na stdout, isto kao cat komanda. Kada se pozove AWK, opskrbljen je sa dve informacije, a to je komanda za editovanje i podaci za editovanje. Dakle, u primeru je /etc/passwd reprezent ulaznih podataka, a komanda za uređivanje prosto štampa ($0 je oznaka za celu liniju teksta) fajl u istom redosledu.

Prava primena AWK-a leži u odvajanju traženih delova iz većeg skupa podataka. Na primer, iz fajla /etc/passwd može se dobiti daleko čitljiviji izlaz:

awk -F”:” ‘{ print “username: “ $1 “\t\t\t user id:” $3 }’ /etc/passwd

Razultat bi bio nešto kao:

username: root			 user id:0
username: daemon			 user id:1
username: bin			 user id:2
username: sys			 user id:3
username: sync			 user id:4
username: games			 user id:5
username: man			 user id:6

Podrazumevano, AWK koristi blanko za separator ulaznih podataka, ali se ovo ponašanje može promeniti opcijom -F. Ovde je kao separator iskorišćen karakter “:”. $1 sadrži tekst do prvog separatora, $2 tekst do drugog separatora itd. $0 je uvek cela linija.

AWK komanda za editovanje se uvek sastoji iz dva dela:

• šabloni
• komande

Šabloni se upoređuju sa linijama u fajlu, a ako šablon nije naveden, kao u gornjem primeru, sve linije dolaze u obzir.

Rad sa šablonima

Šabloni u AWK-u sastoje se od teksta i jednog ili više regularnih izraza između karaktera “/” (slash). Na primer:

# String example
/text pattern/
# Reg Ex example match any lowercase chars
/[a-z]/

Sledeća komanda:

$ awk -F":" '/^m/ { print "username: " $1 "\t\t\t user id:" $3 }' /etc/passwd
username: man			 user id:6
username: mail			 user id:8
username: messagebus			 user id:106
username: marko			 user id:1000

kao što se vidi, u obzir uzima samo linije sa početnim karakterom “m”.

Komande

Uobičajene komande AWK-a su =, print, printf, if, while, i for. Ove instrukcije se ponašaju kao odgovarajuće instukcije bilo kog programskog jezika, omogućavajući dodelu vrednosti varijablama, štampanje izlaza i kontrolu toka.

Programiranje pomoću AWK-a

AWK komande koje se navode u komandnoj liniji mogu se snimiti i u fajl, na primer:

• Tekst editorom kreirati fajl print.awk sa sledećim sadržajem:

BEGIN {
FS=”:”
}
{ printf “username: “ $1 “\t\t\t user id: “ $3 }

• Izvršiti komandu na sledeći način:

$ awk -f print.awk /etc/passwd
username: root user id:0
username: bin user id:1
…

Pošto je AWK strukturirani jezik, fajl mora da sadrži određene blokove, i to:

1. Komande koje se izvršavaju samo jednom na početku, blok počinje ključnom rečju BEGIN. U gornjem primeru u tom delu se postavlja separator,
2. Komande za poklapanje šablona koje se izvršavaju po jedanput za svaku liniju ulaza. U gornjem primeru to je blok koji sadrži print komandu.
3. Komande koje se izvršavaju samo jednom na kraju, blok počinje ključnom rečju END. U gornjem primeru taj deo je izostavljen, a mogao bi da glasi:

END {
printf “Zavrseno procesiranje fajla /etc/passwd”
}

FS (field separator) je jedna od nekoliko specijalnih varijabli AWK-a. Još neke su:

• NF - Variable for providing a count as to the number of words on a specific line.
• NR - Variable for the record being processed. That is, the value in NR is the current line in a file awk is working on.
• FILENAME - Variable for providing the name of the input file.
• RS - Variable for denoting what the separator for each line in a file is.

Primer 1.

$ cat /tmp/data
123abc
Wile E.
aabcc
Coyote
$ awk '/abc/ {print}' /tmp/data
123abc
aabcc

U ovom slučaj awk traži uzorak ‘abc’ u datoteci /tmp/data, a akcija koja se pri tom obavlja nad nađenim uzorcima je prikazivanje teksta na ekranu (print).

Primer 2.

Drugi primer je štampanje broja linija koje sadrže string “abc”.

$ awk '/abc/ {i=i+1} END {print i}' /tmp/data
2

Ukoliko se u datoteci traži više uzoraka i ukoliko se vrši više obrada, potrebno je prvo napraviti datoteku u kojoj su opisane akcije (na primer actionfile.awk). Prilikom zadavanja komande awk potrebno je zameniti tekst između navodnika, kojim su opisani uzorak i akcija, imenom datoteke: ‘-f actionfile.awk’.

Komanda expr

$ expr 6 + 3   # expr posmatra 6 + 3 kao matematički izraz
9

Komanda expr određuje rezultat neke matematičke operacije. Sintaksa komande expr je:

expr op1 operacija op2

gde su op1 i op2 celi brojevi, a operator +, -, *, /, &. Rezultat operacije je ceo broj. Argumenti op1, op2 i operator se moraju razdvojiti praznim karakterom.

$ expr 6 + 3   # ispravno
9

Specijalne promenljive

Ove promenljive su rezervisane za specifične funkcije. Na primer, karakter $ reprezentuje proces ID (PID) tekućeg shell-a. Ako se ukuca

$ echo $?

u shell promptu, dobiće se izlazni status poslednje komande.

Specijalne promenljive koje mogu da se koriste u bash skriptama.

Čitanje podataka sa ulaza - read

Komanda read se koristi za čitanje ulaznih podataka sa tastature i memorisanje unete vrednosti u promenljivu. Sintaksa komande je:

$ read varible1, varible2,...varibleN

Primer.

#
# ss2.sh: upotreba komande read
#
echo "Unesite podatak:"
read var1
echo "Uneli ste: $var1"

Pokretanje:

$ bash ss2.sh
Unesite podatak: 123
Uneli ste: 123

Izlazni status komandi

Nakon izvršenja Linux komande vraćaju vrednost na osnovu koje se može odrediti da li je komanda izvršena uspešno ili ne. Ako je povratna vrednost 0, komanda je izvršena uspešno. Ako je povratna vrednost različita od 0 (veća od 0), komanda se nije uspešno završila, a taj broj predstavlja neku vrstu dijagnostičkog statusa koja se naziva izlazni status.

$ rm plumph
rm: cannot remove `plumph`: No such file or directory
$ echo $?
1 # izlazni status 1 -> komanda izvršena s greškom
$ date
$ echo $?
0 # izlazni status 0 -> komanda izvršena bez greške

Argumenti

Komanda može biti zadata bez parametara (npr. date, clear, who), kao i sa jednim ili više parametara (ls -l, ls -l /etc, mount -t ntfs /dev/hda1 /mnt/winc).

Promenljiva $# memoriše broj argumenata specifirane komandne linije, a $* ili $@ upućuju na sve argumente koji se prosleđuju shell programu.

Komandni argumenti se na isti način mogu zadati i shell script-u.

Na primer:

$ ss3.sh arg1 arg2 arg3

Argumente ovako pozvanog script-a se može pamte sledeće promenljive:

• $0 je ime programa - ss3.sh
• $1 je prvi komandni argument - arg1
• $2 je drugi komandni argument - arg2
• $3 je treći komandni argument - arg3
• $# je broj komandnih argumenta - 3
• $* su svi komandni argumenti. $* se proširuje u $1,$2...$9 - arg1 arg2 arg3.

Primer.

$ df
$ less /etc/passwd
$ ls -l /etc
$ mount -r /dev/hda2 /mnt/winc

Primer.

#
# ss3.sh: korišcenje argumenata komandne linije
#
echo "Ukupan broj argumenata komandne linije: $#"
echo "$0 je ime programa, a $1 je prvi argument."
echo "Svi argumenti su redom: $*"

Pokretanje:

$ bash ss3.sh arg1 arg2 arg3

Kontrola toka

Rad sa promenljivama je koristan, ali mora se proširiti odgovarajućom kontrolom toka u vidu petlji i uslova kako bi se dobio zaista koristan skript koji nešto radi. Uobičajene su dve vrste kontrole toka:

• kondicione i
• iterativne.

Kondiciona kontrola toka pomoću if-then izraza

U opštem slučaju, if-then konstrukcija izgleda ovako:

if [uslov]
then
	naredbe
fi

OBRATITI PAŽNJU NA RAZMAKE I NOVE REDOVE! If-then blok se završava naredbom fi (obrnuto od if).

Primer.

#!/bin/bash
echo 'Guess the secret color'
read COLOR
if [ $COLOR = 'purple' ]
then
	echo 'You are correct.'
fi

Više uslova može se dodati korišćenjem klauzule else:

Primer.

#!/bin/bash
echo 'Guess the secret color'
read COLOR
if [ $COLOR = 'purple' ]
then
echo 'You are correct.'
else
echo 'Your guess was incorrect.'
fi

Takođe, prisutna je i klauzula elif:

#!/bin/bash
echo 'Guess the secret color'
read COLOR
if [ $COLOR = 'purple' ]
then
	echo 'You are correct.'
elif [ $COLOR = 'blue' ]
then  echo 'You’re close.'
else
	echo 'Your guess was incorrect.'
fi

Instrukcija elif može biti proizvoljno mnogo, što je posebno zgodno kod npr. ispitivanja poslatih argumenata komandne linije. Evo još nekih primera korišćenja if klauzule u ugnežđenom obliku i složenih uslova dobijenih logičkim operatorima:

Multiple Conditions:

if [ condition1 ]
then
	if [ condition2 ]
	then
		some action
	fi
fi

Ili isto to, ali jednostavnije, korišćenjem logičkih operatora:

if [ condition1 && condition2 ]
then
	some action
fi

Isto kao u C-u, postoji i logički operator “||”:

if [ condition1 || condition2 ]
then
	some action
fi

što je ekvivalentno sledećem:

if [ condition1 ]
then
	some action
elif [ condition2 ]
then
	the same action
fi

Komanda test

Komanda test se koristi za evaluaciju uslova. Naime, primećuje se da svi navedeni primeri uslova uključuju uglaste zagrade oko uslova koji se izračunava. Uglaste zagrade su praktično ekvivalentne komandi test. Na primer, uslov iz prethodnog skripta bi mogao da glasi i ovako:

if ( test $COLOR = 'purple' )

Ovaj koncept je važan iz razloga što se veliki broj opcija komande test može iskoristiti za testiranje različitih uslova. Na primer, provera da li neki fajl postoji na fajl sistemu:

if ( test -e filename )

što je isto što i

if [ -e filename ]

U slučaju da fajl postoji , vraća se true, tj. izlazni status 0, a ako ne postoji vraća se false, tj. 1. Sledeća tabela daje pregled najkorišćenijih opcija test komande:

Sa svim ovim opcijama, komanda će vratiti ili true ili false.

Operatori poređenja

Operatori poređenja rade isto kao i u bazičnoj aritmetici. Stringovi se takođe mogu porediti, standardno u abecednom redosledu.

• = jednako
• != različito
• > veće od
• < manje od

Case izraz

Opšti format case komande je:

case expression in
pattern1)
	action1
	;;
pattern2)
	action2
	;;
pattern3)
	action3
	;;
esac

Treba primetiti da se svaka sekcija zaključuje duplim znakom “;”. Case izrazi su odlični za razvrstavanje argumenata komandne linije. Sledeći skrip je uzet samo kao primer, a služi za kontrolu NFS (Network File System) servisa.

# See how we were called.
case “$1” in
start)
	# Start daemons.
	action $”Starting NFS services: “ /usr/sbin/exportfs -r
	echo -n $”Starting NFS quotas: “
	daemon rpc.rquotad
	echo
	echo -n $”Starting NFS mountd: “
	daemon rpc.mountd $RPCMOUNTDOPTS
	echo
	echo -n $”Starting NFS daemon: “
	daemon rpc.nfsd $RPCNFSDCOUNT
	echo
	touch /var/lock/subsys/nfs
	;;
stop)
	# Stop daemons.
	echo -n $”Shutting down NFS mountd: “
	killproc rpc.mountd
	echo
	echo -n $”Shutting down NFS daemon: “
	killproc nfsd
	echo
	action $”Shutting down NFS services: “ /usr/sbin/exportfs -au
	echo -n $”Shutting down NFS quotas: “
	killproc rpc.rquotad
	echo
	rm -f /var/lock/subsys/nfs
	;;
status)
	status rpc.mountd
	status nfsd
	status rpc.rquotad
	;;
restart)
	echo -n $”Restarting NFS services: “
	echo -n $”rpc.mountd “
	killproc rpc.mountd
	daemon rpc.mountd $RPCMOUNTDOPTS
	/usr/sbin/exportfs -r
	touch /var/lock/subsys/nfs
	echo
	;;
reload)
	/usr/sbin/exportfs -r
	touch /var/lock/subsys/nfs
	;;
probe)
	if [ ! -f /var/lock/subsys/nfs ] ; then
	echo start; exit 0
	fi
	/sbin/pidof rpc.mountd >/dev/null 2>&1; MOUNTD=”$?”
	/sbin/pidof nfsd >/dev/null 2>&1; NFSD=”$?”
	if [ $MOUNTD = 1 -o $NFSD = 1 ] ; then
	echo restart; exit 0
	fi
	if [ /etc/exports -nt /var/lock/subsys/nfs ] ; then
	echo reload; exit 0
	fi
	;;
*)
	echo $”Usage: $0 {start|stop|status|restart|reload}”
	exit 1
esac

Iterativna kontrola - while petlja

Ponaša se isto kao u jeziku C:

#!/bin/bash
echo 'Guess the secret color: red, blue, yellow, purple, or orange \n'
read COLOR
while [ $COLOR != 'purple' ]
do
	echo 'Incorrect. Guess again. \n'
	read COLOR
done
echo 'Correct.'

Iterativna kontrola - until izraz

Razlikuje se od while petlje samo po uslovu. Prethodni primer bi mogao da se napiše i ovako:

#!/bin/bash
echo 'Guess the secret color: red, blue, yellow, purple, or orange \n'
read COLOR
until [ $COLOR = 'purple' ]
do
echo 'Incorrect. Guess again. \n'
read COLOR
done
echo 'Correct.'

Iterativna kontrola - for petlja

Sintaksa for petlje ne liči mnogo na sintaksu C jezika:

for name [in words ...];
do
	commands;
done

Promenljiva name dobija vrednost tekućeg člana liste word. Ako se “in words” izostavi u naredbi select, ili ako se specificira ‘in “$@”’, tada će name uzimati vrednost pozicionih parametara. Izlazni status for petlje jednak je izlaznom statusu zadnje izvršene komande u grupi commands. Ako je lista words prazna nijedna komanda se neće izvršiti i tada će izlazni status biti 0.

#
# ss11.sh: upotreba for petlje
#
if [ $# -eq 0 ]
then
	echo "Greška - numericki argument nije naveden"
	echo "Sintaksa : $0 broj"
	echo "Program prikazuje tablicu množenja za dati broj"
	exit 1
fi
n=$1
for i in 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
do
	echo "$n * $i = `expr $i \* $n`"
done
Sledeći primer ilustruje upotrebu alternativne for petlje:
for i in `seq 1 10`
do
	echo $i
done

For petlja najpre kreira promenljivu i, a zatim joj redom dodeljuje vrednosti iz liste (u ovom slučaju numeričke vrednosti od 1 do 10). Shell izvršava echo naredbu za svaku vrednost promenljive i.

Naredba select

Select naredba služi za prikaz menija čije su stavke definisane u words i prihvatanje izbora od korisnika.

select name [in words ...];
do
	commands;
done

Lista reči se proširuje generišući listu stavki (item). Skup proširenih reči prikazuje se na standardnom izlazu za greške, pri čemu svakoj prethodi redni broj. Ako se ‘in words’ izostavi u naredbi select, ili ako se specificira ‘in “$@”’, tada se prikazuju pozicioni parametri. U slučaju ‘in “$@”’ PS3 prompt se prikazuje i linije se čitaju sa standardnog ulaza. Ako se linija sastoji od broja koji odgovara jednoj od prikazanih reči tada se vrednost promenljive name postavlja u tu reč. Ukoliko je linija prazna reč i prompt se prikazuju ponovo. Ako se pročita EOF select komanda završava rad. Svaka druga pročitana vrednost uzrokuje da promenljiva name bude postavljena na nulu. Pročitana linija se čuva u promenljivoj REPLY.

Komande se izvršavaju posle svake selekcije sve dok se ne izvrši break komanda, čime se komanda select završava.

Primer ilustruje upotrebu naredbe select: program dozvoljava korisniku da sa tekućeg direktorijuma izabere datoteku čije će ime i indeks nakon toga biti prikazani.

select fname in *;
do
	echo Datoteka: $fname \($REPLY\)
	break;
done

Sledeći primer ilustruje kreiranje prostog menija:

opcije="Pozdrav Kraj"
select op in $opcije;
do
	if [ "$op" = "Kraj" ];
	then
		echo OK.
		exit
	elif [ "$op" = "Pozdrav" ];
	then
		echo Linux Rulez !
	else
		clear
		echo Opcija ne postoji.
	fi
done

STDIN, STDOUT, i STDERR

Svaki put kada se otvori shell, Unix otvara tri fajla koja program koristi:

• STDIN (standard in) - uglavnom tastatura terminala
• STDOUT (standard out) - uglavnom monitor terminala
• STERR (standard error) - obično je i ovo monitor terminala

Bažno je zapamtiti da se podrazumevano ulaz uzima sa tastature i štampa na ekran. Evo ponovljenog skupa operatora za redirekciju:

Primeri.

$ ls > fileList

STDOUT se upisuje u fajl fileList.

$ ls /home/student >> fileList

STDOUT se dodaje u fajl fileList.

$ ls | wc

Pipeline koji broji reči u izlazu komande ls.

cat <<KRAJ
The cat
Sat on the
Mat.
KRAJ

Gornji primer koristi poslednji navedeni operator redirekcije ulaza sa graničnikom. Sve dok se ne unese reč KRAJ, vrši se redirekcija iz STDIN. Komanda cat zatim štampa uneti sadržaj.

$ ls >& fileList

Korišćenje >& znači da se se i STDOUT i STDERR usmeravaju u navedeni fajl.

Standardni ulaz (STDIN), standardni izlaz (STDOUT) i standardni izlaz za greške (STDERR) su deskriptori datoteke kojima su dodeljeni brojevi po sledećim pravilima:

• 0 predstavlja STDIN,
• 1 predstavlja STDOUT i
• 2 predstavlja STDERR.

Još primera redirekcije:

Sledeći primer demonstrira kreiranje datoteke greperr.txt i upis poruka o greškama koje proizvodi komanda grep u datoteku:

$ grep kyuss * 2> greperr.txt

Redirekcija STDERR u STDOUT je demonstrirana sledećim primerom. Rezultat izvršenja komande grep smešta se u fajl i može se naknadno videti, a poruke o greškama koje komanda grep proizvodi prikazuju se na standardnom izlazu, a to je u podrazumevanom stanju ekran;

$ grep kyuss * > greperr.txt 2>&1

Ova vrsta redirekcije je korisna za programe koji rade u pozadini, tako da se od njih očekuje da poruke ne upisuju na ekran, već u neku datoteku. Dodatno, ukoliko korisnik ne želi da vidi “feedback”komande, izlaz i poruke o greškama mogu se preusmeriti na uređaj /dev/null, kao u sledećem primerom:

$ rm -f $(find / -name core) &> /dev/null