Grafičko radno okruženje opterećuje procesor i povećava rizik u smislu sigurnosti sistema, tako da se, po pravilu, ne instalira na serverima. Tada sistem administratorima na raspolaganju ostaje komandni interpreter (shell) i prateći skup alata za rad sa fajlovima.

KOMANDNI INTERPRETER (shell)

Shell je interfejs između korisnika i kernela, odnosno jezgra OS-a. Shell prihvata komande koje korisnik zadaje, zatim ih interpretira i potom ih izvršava, pri čemu po potrebi pokreće odgovarajuće programe. Na UNIX sistemima postoji više različitih komandnih interpretera, a korisnici u toku rada po potrebi mogu preći iz jednog u drugi.

Komandni interpreter je proces koji obavlja sledeće funkcije:

• interpretaciju komandne linije,
• pokretanje programa,
• redirekciju ulaza i izlaza,
• povezivanje komandi u pipeline,
• rad sa fajlovima iz komandne linije
• zamenu imena datoteka,
• rukovanje promenljivama i kontrolu okoline (environment),
• shell programiranje.

Interpretiranje komandne linije

Kad se korisnik prijavi na sistem u kontekstu tekućeg login procesa izvršava se proces shell, odnosno komandni interpreter. Na ekranu se prikazuje komandni prompt (shell prompt), a to je najčešće znak $, ukoliko se na sistem prijavi običan korisnik, odnosno #, ukoliko se na sistem prijavi root. Kada korisnik zada neku komandu (odnosno otkuca neki tekst i pritisne Enter), shell to pokušava da interpretira. Tekst unet u shell prompt naziva se komandna linija (command line), čiji je opšti oblik:

$ command [opcije] [argumenti]

Znak $ je odzivni znak komandnog interpretera (shell prompt). Komanda može biti interna (ugrađena u shell) ili eksterna (realizovana kao poseban program koji se nalazi u sistemskoj putanji). Opcije i argumenti su parametri koje shell prenosi komandi, pri čemu su argumenti najčešće obavezni i predstavljaju ime nekog fajla, direktorijuma, korisnika ili, na primer, identifikator procesa.

Ime komande, opcije i argumenti razdvajaju se razmakom. Shell interpretira razmak kao graničnik i na osnovu toga razdvaja argumente i opcije od imena komande. U jednu komandnu liniju može se uneti najviše 256 karaktera. Imena većine UNIX komandi po pravilu se formiraju od malih slova. Više UNIX komandi mogu se navesti u istoj komandnoj liniji ukoliko su razdvojene znakom tačka-zarez.

$   cal                 #  samo komanda
$   df /dev/sda         #  komanda (fd) i argument (/dev/sda)
$   cp 1.txt 2.txt      #  komanda (cp) i dva argumenta (1.txt i 2.txt)
$   date –u             #  komanda (date) i opcija (-u)
$   ls –l /etc          #  komanda (ls), opcija (-l) i argument (/etc)
$   clear ; date	#  dve komande koje se izvršavaju jedna za drugom

Opcije su osetljive na velika i mala slova (case-sensitive) i mogu se navesti na dva načina:

• -x znak minus (-) praćen jednim slovom,
• –option dva znaka minus (–) praćena punim imenom opcije.

echo

Jedna od često koričćenih komandi je echo koja prikazuje tekst ili vrednost promenljive na ekranu. Sintaksa komande echo je:

$ echo [opcije] [string, promenljive...]

Opcije:

• -n ova opcija ne prebacuje kursor u novi red,nakon izvršenja echo komande
• -e omogućava interpretaciju sledećih karaktera u kombinaciji sa obrnutom kosom crtom:
  • \a upozorenje (alert bell)
  • \b povratak unazad (backspace)
  • \c ne prelaziti u novi red (suppress trailing new line)
  • \n novi red (new line)
  • \r povratak na početak reda (carriage return)
  • \t horizontalni tabulator (horizontal tab)
  • \ obrnuta kosa crta (backslash)

Primer.

$ echo -e "Petar\n\t\t Petrovic"
Petar
		 Petrovic

pwd (Print Working Directory)

Sve u Linux-u je fajl i ova konstatacija će postajati sve jasnija kako se budemo detaljnije upoznavali sa Linux-om. Za sada je bitno da se svi fajlovi nalaze unutar direktorijuma (foldera) koji su organizovani u hijerarhiji stabla. Prvi direktorijum (koren stabla) se naziva root direktorijum. Root direktorijum ima fajlove i poddirektorijume koji mogu da sadrže fajlove i direktorijume…

/

|-- bin

|   |-- file1

|   |-- file2

|-- etc

|   |-- file3

|   `-- directory1

|       |-- file4

|       `-- file5

|-- home

|-- var

Lokacija fajla ili direktorijuma se naziva putanja. Ako imamo direktorijum koji se zove home i koji sadrži poddirektorijum marko koji u sebi ima folder Movies, onda je putanja do tog direktorijuma /home/marko/Movies.

Pri kretanju po sistemu fajlova (fajl sistemu), kao i u realnom životu, korisno je znati gde se trenutno nalazimo i gde hoćemo da idemo. Da bi videli gde se trenutno nalazimo možemo koristiti komandu pwd, skraćeno od Print Working Directory (Štampa Radnog Direktorijuma), koja prikazuje u kom direktorijumu se trenutno nalazimo. Putanja je prikazana od root direktorijuma.

$ pwd

cd (Change Directory)

Kada znamo gde se nalazimo (pwd) možemo da naučimo i kao da se krećemo. Da bi se kretali moramo da koristimo putanje. Postoje dva načina da se odredi putanja:

• Apsolutna putanja je putanja od root direktorijuma. Root direktorijum se obično prikazuje kao slash (/) karakter. Svaki putanja koja počinje / je putanja koja počinje od root direktorijuma. Npr. /home/marko/Desktop.
• Relativna putanja je putanja od trenutne lokacije. Ako se nalazimo u direktorijumu /home/marko/Documents i želimo da stignemo u direktorijum porez koji se nalazi unutar direktorijuma Documents nije potrebno navoditi celu putanju /home/marko/Documents/porez, možemo da koristimo samo porez/.

Komanda za kretanje po direktorijumima je cd (change directory).

$ cd /home/marko/Pictures

Sada smo promenili lokaciju na /home/marko/Pictures.

Ako u direktorijum Pictures imamo direktorijum Zurke možemo do tog direktorijuma stići komandom

$ cd Zurke

Pored navigacije apsolutnim i relativnim putanjama komanda cd ima i skraćenice

• . - trenutni direktorijum,
• .. - direktorijum roditelj,
• ~ - home direktorijum,
• - - prethodni direktorijum.

$ cd .
$ cd ..
$ cd ~
$ cd -

ls (List Directory)

Kada znamo da se krećemo po sistemu potrebno je da znamo i šta nam je dostupno. Za to možemo da koristimo komandu ls koja lista sadržaj direktorijuma. Komanda ls, bez argumenata, lista sadržaj direktorijuma u kome se trenutno nalazimo, ali je moguće je i uneti putanju do direktorijuma za koji hoćemo da dobijemo sadržaj.

$ ls
$ ls /home/marko

Komanda ls neće prikazati sve fajlove. Ako ime fajla počinje sa . taj fajl je skriven. Ako prosledimo opciju -a onda komanda ls prikazuje i skrivene fajlove.

$ ls -a

Još jedna korisna opcija je -l, koja prikazuje detaljnu listu fajlova. Detaljna lista sadrži dozvole za fajlove, broj linkova, ime vlasnika, vlasničku grupu, veličinu fajla, vreme kreiranja ili poslednje modifikacije i ime fajla/direktorijuma.

$ ls -l

Moguće je proslediti jednoj komandi više opcija odjednom. Za komadnu ls moguće je proslediti -la. Redosled navođenja opcija određuje i redosled izvršavanja opcija. U većini slučajeva redosled nije bitan tako da je moguće komandi ls proslediti opciju -la i -al.

$ ls -la

touch

Jedan od načina za kreiranje fajlova je komanda touch. Touch kreira novi prazan fajl.

$ touch prazanfajl

Touch takođe menja vreme poslednje modifikacije postojećeg fajla.

file

Na linux sistemima ime fajla ne mora da reprezentuje sadržaj fajla (kao u Windows sistemima). Moguće je kreirati fajl funny.gif koji u stvari nije GIF.

Da bi saznali koji je tip fajla, možemo da koristimo komandu file.

$ file banana.jpg

cat

Osnovna komanda za prikaz sadržaja fajla je komanda cat, skraćeno od concatenate. Ona može i da kombinuje više fajlova i prikže njihov sadržaj.

$ cat dogfile birdfile

Komanda cat nije pogodna za prikaz velikih fajlova.

less

Ako je potrebno prikazati sadržaj velikog tekstualnog fajla možemo koristiti komandu less.

$ less /home/marko/Documents/text1

Za navigaciju se koriste sledeće komande:

• q - Izlazak iz less i povratak u shell,
• Page up, Page down, Up i Down - Navigacija po dokumentu,
• g - Pozicionira se na početak fajla,
• G - Pozicionira se na kraj fajla,
• /reč - Pronalazi zadatu reč u dokumentu.
• h - poziva pomoć za less.

Ponavljanje komandne linije (history)

Komandni interpreter bash upisuje svaku komandnu liniju u history fajl. Ovo omogućava da se prethodne komande ponove, pri čemu se pre ponovnog izvršavanja mogu i izmeniti. Komande se takođe mogu ponavljati na osnovu rednog broja koji im je pridružen u history datoteci. Bash shell history datoteku smešta u home direktorijum korisnika (~/.bash_history), i u njoj podrazumevano čuva 1000 prethodno izvršenih komandi. Broj komandi koje se mogu smestiti u ovu datoteku može se promeniti pomoću promenljive HISTSIZE - na primer, ako je HISTSIZE=500, to znači da se u datoteku ~/.bash_history mogu smestiti 500 prethodno izvršenih komandi. Komanda history u bash shellu prikazuje prethodno izvršene komande:

$  history 3
   331 finger
   332 mail
   333 history 5

cp

Copy: kopiranje fajla/direktorijuma na specificiranu lokaciju

Primeri:

$ cp /home/a.a /tmp/b.b
$ cp a* /tmp
$ cp /etc/[a-d][1-5]* .
$ cp –r /etc /tmp/oldconfig

kopiranje direktorijuma /etc sa svim poddirektorijumima i datotekama u direktorijum /tmp/oldconfig/etc (datoteka /etc/passwd kopira se u /tmp/oldconfig/etc/passwd),

$ cp –r /etc/* /tmp/oldconfig

kopiranje kompletnog sadržaja direktorijuma /etc u direktorijum /tmp/oldconfig (datoteka /etc/passwd kopira se u /tmp/oldconfig/passwd),

$ cp –r a* /tmp/mybackup

kopiranje datoteka čije ime počinje sa a iz tekućeg direktorijuma i svih poddirektorijuma u direktorijum /tmp/mybackup.

Zamena imena fajlova – JOKER znaci

Džoker karakteri: *, ? i []. Argument komande koji sadrži džoker karakter zamenjuje se odgovarajućom listom datoteka shodno pravilima zamene. Komandni interpreter izvršava ovu zamenu pre izvršavanja same komande, odnosno pre pokretanja programa.

$ echo *
myfile1 kyuss.txt file3 anotherfile3 file4

• karakter * menja bilo koji niz znakova proizvoljne dužine
• karakter ? menja bilo koji znak (tačno jedan znak)
• opseg [poc-kraj] menja tačno jedan znak koji pripada datom opsegu.

Opseg se ne sme zadati u opadajućem redosledu.

$ ls -d /etc/[a-d][a-d]*
/etc/acpi
/etc/adduser.conf
/etc/bash.bashrc
/etc/bash_completion
/etc/bash_completion.d
/etc/ca-certificates
/etc/ca-certificates.conf
/etc/calendar
/etc/dbus-1
/etc/dconf

mv

Move: pomeranje fajla na drugu lokaciju ili promena imena

rm

Remove: brisanje fajla

mkdir

Make directory: kreiranje specificiranog direktorijuma

rmdir

Remove directory: brisanje direktorijuma

find

Traži fajlove čiji atributi zadovoljavaju kriterijume pretrage u direktorijumu koji je naveden kao početna tačka pretrage i svim poddirektorijumima, rekurzivno; ukoliko korisnik ne naznači komandi šta da uradi sa datotekama koje pronađe, komanda neće izvršiti nikakvu akciju.

$ find / -name urgent.txt –print
$ find /tmp -user jsmith -size +50 - print
$ find /home/jsmith -name "*.old" -print

Ostali kriterijumi pretrage su:

• username uname
• groupname gname
• atime n traže se datoteke kojima niko nije pristupio tačno n dana (n mora biti ceo broj, a dozvoljeni su i oblici -n i +n);
• mtime n traže se datoteke koje niko nije modifikovao -//-
• perm mode prava pristupa zadata u oktalnom obliku
• links n traže se sve datoteke sa n hard linkova (n mora biti ceo broj, a dozvoljeni su i -n i +n);
• type x traže se sve datoteke koje su tipa x, pri čemu x može biti b (blok uređaj), c (karakter uređaj), d (direktorijum), p (imenovani pipe);
• inode n traže se sve datoteke čiji je i-node n;
• newer fname traže se sve datoteke koje su modifikovane pre datoteke fname;
• local traže se sve datoteke koje se nalaze na lokalnim diskovima.

$ find . -name "*.c" -exec echo {} \;

Dobijanje pomoći

Navođenje opcije –help u samoj komandi.

Na primer:

$ mkdir --help
Usage: mkdir [OPTION]... DIRECTORY...
Create the DIRECTORY(ies), if they do not already exist.

Mandatory arguments to long options are mandatory for short options too.
  -m, --mode=MODE   set file mode (as in chmod), not a=rwx - umask
  -p, --parents     no error if existing, make parent directories as needed
  -v, --verbose     print a message for each created directory
  -Z                   set SELinux security context of each created directory
                         to the default type
      --context[=CTX]  like -Z, or if CTX is specified then set the SELinux
                         or SMACK security context to CTX
      --help     display this help and exit
      --version  output version information and exit

GNU coreutils online help: <http://www.gnu.org/software/coreutils/>
Full documentation at: <http://www.gnu.org/software/coreutils/mkdir>
or available locally via: info '(coreutils) mkdir invocation'

Man stranice

Jedan od najkompletnijih izvora pomoći (ponekad i jako komplikovan i nejasan) su stranice uputstva za korišćenje komande (manual page, odnosno man page).

$ man command

whereis

Prikazuje lokaciju izvršnih datoteka, izvornog koda i prateće dokumentacije programa

$ whereis [-bms] command

bez parametara prikazuje lokacije svih elemenata programa

• -b izvršne datoteke
• -m uputstva
• -s izvorni kôd

Primer:

$ whereis insmod
insmod: /sbin/insmod /usr/share/man/man8/insmod.8.gz

upotreba komande whereis za pronalaženje lokacije programa insmod (koji se koristi za dodavanje modula u aktivno Linux jezgro)

which

Prikazuje samo lokaciju izvršnih datoteka; traži izvršnu datoteku u direktorijumima navedenim u sistemskoj putanji i ukoliko je nađe, prikazuje putanju i ime prve pronađene komande

$ which [-a] command

Primeri:

$ which insmod
/sbin/insmod
$ which fdisk
/sbin/fdisk

apropos

Na ekranu prikazuje ime i opis svih komandi koje u opisu imaju zadati string.

$ apropos whoami
ldapwhoami           (1)  - LDAP who am i? tool
whoami               (1)  - print effective userid

Alternativno ime komande (alias)

Alias je način dodele kraćeg imena pomoću kog se određena komanda, ili niz komandi, može pozvati iz komandnog interpretera. Na primer, može se dodeliti alias ll (long listing) koji izvršava komandu ls –l. Alias je aktivan samo u komandnom interpreteru za koji je napravljen. Za korn i bash alias se dodeljuje na sledeći način:

$ alias aliasname=value

Jednom postavljen alias se poništava komandom unalias

$ unalias aliasname

Primeri:

komandi se može dodeliti kraće alternativno ime

$ alias h=history
$ alias c=clear

jednom komandom se može zameniti sekvenca komandi

$ alias home="cd;ls"

može se kreirati jednostavno ime za izvršavanje komandi sa određenim parametrima

$ alias ls="ls -l"
$ alias copy="cp -i"